(u nevjerovatno puno strofa) 

Ja sam vam jedna veoma jednostavna duša,  

i u ljubavi sam više forsirao kvalitet;  

nisam po kafanama opisivao detalje –  

broj cura mi nikad nije bio prioriret.  

S. studentica iz Brčkog, bješe druge vjere,  

ne sjećam se da je to bilo bitno prije rata;  

snovi se raspršiše, k’o da su od sapunice –  

jer je munjevito reagirao njen tata.  

G. je bila očajno, isfrustrirano biće, 

mora da ju je život opasno prostrijelio;  

i sad mi žao što je pitah šta će da popije –   

već nakon par dana sa njom sam pobijelio.  

Ludo sam volio i jednu konobaricu, 

u nekoj kafani u Seljublju kod Kalesije;  

bilo je intezivno ali izrazito kratko – 

jer kod nje, nažalost, nije bilo veresije. 

Otkad znam za sebe ja sam volio cvijeće,  

pa sam mnogim ženama stalno poklanjao ruže;  

neke su bile kupljene a neke ukradene –  

stavljao sam šećer u vodu da potraju duže.  

M. iz Gradačca je bila plemenita cura,  

no meni je plemenito bilo potpuno strano;  

ona je bila dijamant i pravo otkrivenje –  

al’ ja sam za banalnosti, to je dokazano.  

A. je uspjela zadržati u očima sjaj,  

mada se, kažu, nekoliko puta udavala;  

sa njom sam i ja počeo vjerovati u čuda –  

jer u njenoj sobi su se čuda dešavala.  

Bio sam zaljubljen i u jednu narkomanku,  

mislim da je bila iz Foče il’ Mrkonjić Grada;  

džaba sam joj prič’o o štetnosti droga po zdravlje – 

siguran sam da ni djavo ne zna gdje je sada.  

B. je bila akademik, viša srednja klasa,  

mislili smo da će naša ljubav dugo da traje;  

ali bila je od onih što gledaju s visine –  

što strašno puno uzima ali malo daje.  

Sa D. sam se osjećao k’o na sedmom nebu,  

bilo je fenomenalno, onako kako treba;  

obožavao sam je kao Romeo Juliju –  

dok je nije zaveo moj dobri jaran Deba.  

O. je bila nešto što svijet rijetko vidja,  

živjela je u trošnom kućerku u Šićkom Brodu,   

uvijek je imala tamni oblak iznad glave –  

ta je konzumirala rakiju kao vodu.  

Bile su to godine brojnih razočarenja,  

jednom me sa N. upoznao moj dobri kum Pedja;  

dok sam mislio da je ona andjeo na zemlji –  

svašta mi, naivčini, radila iza ledja.  

LJ. mi je bila najkraća veza u životu,  

bila mi je i srodna duša i pjesnička muza;  

kao u onom filmu “Prohujalo sa vihorom” –  

bilo je tu svega i patetike i suza.  

A sa I. sam ljubakao nekoliko dana,  

i mislim da joj sada drugi pod balkonom svira;  

iskreno govoreći, nisam je bas fascinirao –  

jer ja sam bio kokuz bez para i manira.  

F. iz Gračanice, bila je ozbiljna k’o smrt, 

ta nikad nije podnosila autoritete;  

F. nije imala nikakav smisao za humor –  

ali je zato imala druge kvalitete.  

Upoznao sam jednu na koncertu u Tuzli, 

prvu pratilju na izboru za Miss Srebrenika;  

ruku na srce, nikad nisam im’o ljepšu curu – 

ali ni nekoga tako suženih vidika. 

Super su bile cure iz ruralnih sredina, 

osim jedne male iz Prguševa kod Olova; 

ona me ugasila kao zadnju cigaretu – 

pa sam se dugo oporavljao od bolova. 

Sada sam u sretnom braku, imao sam sreće, 

slamao sam srca ali su slamali i meni;  

ljubav me nekada podsjeća na ratove – 

neki su izgubljeni a neki dobiveni.