(inspirisano pjesmom Paula Kellyja, “How To Make Gravy”)

Zdravo Neno, Tomo ovde, nadam se da si dobro, 

danas je 21 decembar i već čujem crkvena zvona; 

ako budem dobar, možda i izadjem do jula – 

poljubi djecu za Božić i ne daj im da plaču zbog mene, bona. 

Pretpostavljam da će i braća brzo iz Frankfurta, 

sestra k’o sestra, ona ce garant doći avionom iz Mostara; 

kažu da će bit’ hladno, možda i minus dvadeset – 

jel’ ti dobro srce? znam da me se odrekla, al’ kako mi je stara?

Volio bih da sam tamo, da ispečem rakiju, 

priznaj, neće biti istog ukusa bez mene to i ptice znaju; 

tajna je u njoj, kad se pije, da se pije malo – 

kada se pretjera, naučila si sa mnom šta se desi na kraju. 

Pozdravi mi Džeku, Šoleta i ostalu raju, 

reci im da mi je žao jer sam zabrljao baš gadno ovaj put; 

i obećavam, zvaću češće, ma danas sam dobro – 

za promjenu, ujutro na prozivci neću biti očajan i ljut. 

Čuo sam da je Mara našla nekog novog momka, 

iskreno se nadam se da je normalan, situiran i pristojan skroz; 

sjećaš li se onog zadnjeg? ne pamtim mu ni ime – 

nije baš volio dezodorans i uvijek je kasnio k’o voz. 

Sjećam se kada smo na Badnjak rano ustajali, 

zamišljam, pjevaš “Jedne noći u decembru” od Kemala Montena; 

čestit Božić svima, mir svim ljudima dobre volje –

dodji ako možeš, za Božić će mi posjeta biti dopuštena.  

Rodju baš ne volim, mada mi i on nedostaje, 

ne želim se više svadjati, evo plačem kao malo dijete; 

znam dobro, neki su ljuti a neki i zabrinuti –

želim da znaš da vas volim sve i da mi očajno nedostajete. 

I ne zaboravi pšenicu na Svetu Barbaru, 

hvala, dobio sam čestitke i paket koji sam dugo čekao; 

vrijeme je da se oprosti i zaboravi, pa – 

reci burazu da nazove, nisam mislio to što sam rekao. 

Iskreno, ja sam tu gdje sam, jer sam to zaslužio, 

siguran sam da ćemo opet biti zajedno, doći ce i taj dan; 

ti znaš da sam davno od Krampusa dobio šibu –

obećavam, nadoknadiću vam sve kada budem izašao van.