{ Božina osveta }

Imao je sreće jer je u mješovitom braku, 

pa je odmah, još u ratu preš’o preko bare; 

dočepao se Amerike i Ujka Sema – 

i brzo zaboravio obitelj i drugare. 

Niko ga nije shvatio, bio je na margini, 

pa je zbris’o od provincijskog mentaliteta; 

“ljudi su”, kaže, “ovce, robovi bez vizije” – 

ugrožavanje sloboda, to Boži strašno smeta. 

U fabrici nekad’ ostane i prekovremeno, 

zbog godišnjeg na Kubi, zbog deset rajskih dana; 

zna se i napiti kad’ se sjeti rodnog kraja – 

sporadično, od rodjendana pa do rodjendana. 

Uplaše ga planovi moćnih, tajnih udruženja,   

pa ode psihijatru kad’ vidi da je loše; 

nije lako na Facebooku borit’ se za pravdu – 

pa život zna i genijalcu udariti kroše! 

On nikad nije bio sklon kritičnom razmišljanju, 

ima svoje mišljenje pa ga rado šeruje; 

ultradesničar je, mada ne zna šta to znači – 

ponesu ga često strasti pa zna da pretjeruje. 

“Vakcine su program depopulacije planete!”, 

naš Božo sumnja u institucije sistema; 

“sve je to zavjera farmaceutske mafije!” – 

on vidi neprijatelja i tamo gdje ga nema. 

“Svakoga dana u svakom pogledu napredujem”, 

redovno to pred ogledalom kaže sam sebi; 

u slobodno vrijeme i komponuje malo – 

pjesme koje ni pas sa maslom progutao ne bi. 

Dodje Božo svako malo u svoje rodno mjesto, 

pa se k’o pijetao šepuri Bulevarom; 

plati piće svima u lokalnoj pizeriji – 

Božu više niko ne smije praviti budalom. 

Naš Božo je pacifist, on mrava ne bi zgazio, 

al’ u njegovoj glavi još uvijek traje rat; 

mada znam da nikad nije čitao Orvela – 

Božo je ubijedjen da nas gleda Veliki Brat.